hitno trebam nekog novog
Hitno trebam nekog novog. Prošla noć mi je, naime, bila besana. Provela sam je razmišljajući o Brokeru. Dobro, i kava u 7 navečer je pripomogla 
Ali nisam razmišljala o novom frizu ili bratovoj diplomi... Razmišljala sam o Brokeru...
Eto koliko mi treba da se ufuram... I zato - HITNO TREBAM NEKOG NOVOG! Čak mi se ne mora ni sviđati nešto posebno. Ali čisto da mi makne misli... Bar na kratko.
Mislim da ću ipak napokon prihvatiti ponudu frendice da me spoji s tipom s posla. Odgađam to već od skoro prvog dana prekida. Prvo sam bila totalno neuračunjljiva i neupotrebljiva i nespojiva s bilo kim i čim, a onda mi spika nije baš nešto intigantno zvučala. Malo bucmast, malkice infantilan, ali inače dobar dečko. 
Pričala je i njemu o meni i on se prilično zapalio. Non stop ju ispituje kad će nas spojiti, stalno traži moj broj.
Mislim da je vrijeme povoljno. Buco, došao si na red 
prvi spoj
Fakat mislim da je bilo dosta. Prošlo je dovoljno mjeseci otkad je Svinja nestao iz priče. Sve je ispričano što se ispričat moglo 
, sve suze isplakane 
, svi bjesovi istrčani 
...
Vrijeme je za nastavak života. I - jupi! - uz ovu promjenu mogu zakačiti još pokoju.
Nova frizura i čizme se podrazumijevaju - i već su davno obavljene (tako davno da bi već i nove mogle pasti...) 
Prestat ću bit vegetarijanka i prestat ću pušit. Mislim, ne odmah i ne naglo, ali prestat ću. Kaj brijem s tim veggie filmom, već sam sama sebi dosadna... Pušit nemrem prestat, jednostavno kužim da nemrem. Nemam te snage i volje. Al bum polako smanjila. To će mi fakat bit super aktivnost - suzdržavanje od cigareta. Ma ima nade za mene, pa sinoć na spoju nisam ni jednu zapalila!
Dakle, spoj... Bilo je i vrijeme... Nakon što sam obavila sve faze oporavka od "bolnog prekida", sve po PS-u, bacam se na dejting scenu. Obećala sam si da bar 6 mj. neću uletavat u vezu. Pa da vidimo kaj bu. Sinoć sam izašla s tipom koji mi se gooodinama sviđao. I godinama bio nedostupan (a nisam ni ja besposličarila....). I, na moje zaprepaštenje, sinoć se ispostavilo da smo dostupni. Kako prikladno... Fensi bar, lagana muzika, prigušena svjetla, koktel. Atmosfera za pet. Ja skockana čista petica, otmjeno zakasnim. On privlačan kao uvijek, samo s kojom godinom dodatnog šarma (i mog maštanja o njemu). Spika na spiku, prošlost i sadašnjost, lovimo propušteno. Između poglavlja magnetni pogledi od preko nekoliko sekundi. Ja uredno prebacujem nogicu preko nogice, pa na drugu stranu. Sve pet. Čak ni u želucu nema čvora.
On: Jesi se udala?
Ja: Ne. (pauza) Ti?
On: Jesam.
Ja: (
) Čestitam...
On: Razvodim se.
Ja: Žao mi je...
On: Imam sina.
Ima i sjajan posao u kojem je vrlo uspješan. Ima i prekrasnu kuću na moru. Ima i IQ približan centimetrima moje visine. I brdo mojih simpatija. I više od toga.
Kaj sad?
Kaj sad?
Jbg, šteta...
